proza

Elvis Serdar: Mekan ka duša

Pročitajte priču Elvisa Serdara (1972) iz zbornika “Samo ti pričaj”, prvog zajedničkog predstavljanja autora književne udruge ZaPis – Zadarski pisci. Zbirka sadrži dvanaest priča dvanaest autora koje, više od stilskog izričaja ili tematske problematike, povezuje vrijeme i prostor: današnjica i Zadar.

“Samo ti pričaj” prva je zbirka priča autora književne udruge ZaPis – Zadarski pisci. Zbirka sadrži dvanaest priča dvanaest autora koje, više od stilskog izričaja ili tematske problematike, povezuje vrijeme i prostor: današnjica i Zadar.
Priče u knjizi dodiruju različite teme, od aktualnih problematika kroz komičnu (Eškinja) ili ozbiljnu vizuru (Dolfić, Mlađen), osobnih sudbina (Serdar, Habuš, Periš), intimnih drama (Gambiraža, Pejković, Malta), zadirući do fantastike (Nezirović, Basioli) ali i apsurda (Padelin).
Kao ilustraciju odabrali smo priču Elvisa Serdara „Mekan ka duša“
Elvis Serdar (1972.). živi u Sv. Filip i Jakovu. Isključivo zbog lijenosti i straha od knjige nije završio višu školu. Dok čeka potpunu književnu afirmaciju za život zarađuje rodulom i pinelom. 2009. u nakladi „Bošković“ objavljuje roman „Dvoje protiv gazde“, dok kratka priča „Bolna depilacija“ krasi zbirku „Trenutak proze“ u izdanju Znanja. Pisanje doživljava kao hobi i pisati će dok bude uživao u tomu. Kratkoročni cilj mu je naći nakladnika koji je spreman objaviti njegov novi roman radnog naslova „Noli me tangere“.
Uživajte u priči!

MEKAN KA DUŠA

Moj ćaća, Bog ga pomilova, drugi je muž mojoj materi. Kako ljudi govoru bija je to vridan i pošten čovik, volija je šalu i društvo, a piva je ka slavuj. Puno je voli sport i kako kažu bija je strašno okretan pa su ga zbog toga zvali Mačak. Deset godina je branija za mjesni nogometni klub, zna je ići na rukan i takve slične akrobatske stvari. Izgleda da je on za puno stvari bija mačak ali da je spram žena bija pravi miš. Znate, bija je sraman.

Ritko, točnije nikad ga nisu vidili sa ženon, a bija je govoru opet ljudi zgodan, naočit i da san ja vas nanj. Danas ja znaden da ni drugi muški nisu bili Bog zna što prema ženan jer su skoro svi od reda poženili konobarice koje su iz vlasa došle u naše selo konobariti. U njiovin očima moj je ćaća bija manji frajer samo zato što se kasnije oženija, točnije namirili su mu već rabljenu ženu s ditetom.

Eto sad već znate da se moja mater dva put udavala, da je bila konobarica i da ja imam polusestru. U na doba cure iz vlasa su u naše misto dolazile služiti, a početkom sedamdesetih su počele konobariti priko sezone dok bi one sritnije već na jesen svoje siromašno selo zaminile malo manje siromašnim našim mistom jer su se spretno udale. Tako je napravila i moja mater koja je bila lipa, jedra žena, raskošna i po zadnjoj i po prednjoj strani, možda malo oštrih crta lica ki prava vlajna, ali ionako su je svi muški više gledali u guzicu. Imala je duge crne ricave kose koja joj je danas malo posidila, ali opet je to lipa žena.

Došla je tako moja mater za konobaricu u Marina Antinog u jednoj kotuli i sa silnom energijom za rad, i kako opet govoru ljudi cilo je selo poludilo za njon. Marin je skroz izgubija glavu i skoro ostavija svoju ženu i dvoje dice zbog moje matere koja mu nije davala nikakvog povoda. Vridno je radila, često pivušila pisme koje su te godine bile hit sa splickog festivala i bila ljubezna prema svin gostima. Sezona je brzo prošla i moja je mater odolijevala svin napadima i s liva i s desna i odpozadi kojima je bila izložena od strane Marina i koji ju je ljubomorno čuva od ostalog muškog puka. Možda se on njoj i nije činija loš ali nikako nije tila biti ta koja razbija tuđu familiju, a tomu Marin je ima skoro četrdeset godina, a ona se bojala da će biti od Boga prokleta ako se poda oženjenon čoviku, pa se podala Željku Smrlinon.

Željko je bija slobodan momak i izučija je zanat za vozača. Čak je jedno vrime vozija autobus, ali ga je jednon prilikom uvatila unutrašnja kontrola kako pijan vozi putnike pa su mu dali otkaz. Nakon toga se zaposlija u pekari di je ranon zorom razvozija kruv.

Ubrzo su dobili ćer i živili su sritno, a moja mater više nije konobarila i više nije svojon širokom krmom tribala privlačiti goste u Marinovu tavernu. E, zaboravija san reći da se moja mater zove Božica, to joj je pravo ime, a u njenon selu su je svi zvali Boja što je ona iz dna duše mrzila.

Moglo bi se reći da ih je dobro išlo, dobili su kako san reka ćer, lipu i ricavu ki što mi je mater, samo što se Željko vratija starom poroku. On je volija bumbiti i nekako je zapostavija moju mater koja ga je bila onako ko žena željna, razumite, ona je malo češće od jedan put misečno tila raditi one stvari. Tako i meni danas dođe, ali što ću kad mi žena pati od migrene i vajk je boli glava, a kad je ne boli onda ima one stvari.

Bumba i posa vozača ne iđu skupa, pa je Željko nesritno svršija i što je najgore ne svojon krivicon. Kako opet ljudi govoru a ja in virujen jer se još nisan ni rodija, Željko je jedne zore dok je od mista do mista razvaža kruv u jednon momentu mora ići pišati. Došla mu je sila i on je mora na srid puta stati i olakšati se. Nije upalija sva četiri žmigavca, ima je i slaba svitla na kamijonu pa ga po mraku u zimska doba neki čovik na pravdi Boga bacija kamijonom kojim je razvozija mliko. Bila je to ružna slika, naći ga mrtvog spuštenih gaća u lokvi vode.

Ti isti ljudi govoru da su mu u krvi našli alkohola jer je valjda bidan popija koju rakijicu da se ugrije po noj studeni.

Tužna i nevoljna bila je moja Boja, baš se skrasila i odma ostala udovica kod svekrve koja je baš i nije volila.

- Vrag te odnija vlašku - znala bi joj reći i prije nego je postala udovica, a sad je jedva čekala da je i odnese iz njezinog dvora makar je imala dite njenog sina. Sita se naplakala u svojoj muki jer ni kući nije mogla. Njeni su jedva dočekali da se riješe jednih gladnih usta tako da ih dvoje u ovoj situaciji nisu veselila. Nakon kratkog vrimena doša joj je pravi spas u obliku Marina Antinog koji se pokaza ko jako duševan čovik i odma je počeja voditi brigu o njoj i mojoj polusestri. Ma vraga, razumili ste da on nije duševan već ga je mojoj materi tija zakalemiti još dok je ona bila u koroti.

Tu je onda nekako na nagovor i uz pomoć prijatelja uletija moj ćaća. Primašija je on bija tridesetu i više nije bija nejak, već se mora ženiti, a bija je sraman sa ženan. Razumna je bila moja mater pa je i ona malo manje glumila neosvojivost, jer joj je sve više smetala Marinova briga i što se on sve češće tare od njenu guzicu, a i ruke su mu postajale sve komotnije. U svekrve se više nije dalo živiti pa se prilično lako priselila kod moga ćaće.

Bija je kako san već reka moj ćaća zgodan pa je i to išlo na ruku nesritnoj udovici koja se baš ne bi udala za nekoga ko nema zuba u glavi.

Oženili su mog Mačka ko da je momče od sedamnajest i ko da ne zna zašto mu je tvrd i ukrućen. Nije se ima što žaliti, dobija je ženu od šesta i na njoj su mu još uvik zavidili svi u selu, ali majci niko nije tija ženu s diteton u paketu. Bome ni moja se Boja nije imala što žaliti jer je dobila i svekrvu koja je bila spremna njenu sliku nositi u takujinu. Lipo su se slagale i sve je teklo po planu. Ma nu, zaboravija san reći da mi se ćaća zva Milovan.

Nekako me je i napravija, a tu ne virujen ljudima koji po selu sve znaju i znaju kao se moja mater nasmijala na to što moj ćaća nije bija vičan oko onih stvari ni s rukan ni s njim. Njemu je navodno došlo da se ubije ali ga je ona tješila kako se sve da naučiti.

- A što si se onda smijala? - reka je moj ćaća, nakon čega je ona ko Abrahamova Sara rekla: - Nisam se smijala.

- Jesi, smijala si se - bija  je on uporan.

Tu da se razumimo nije bilo svjedoka, pa ova priča pada u vodu iako je mene pratila cili život, točnije samo onaj dija oko smija i smijanja kod seksa.

Ćaća mi je iz dobrostojeće familije i moja je Boja imala malo komotniji život nego kod Željka. On je radija ka računovođa u jednoj tvornici, a ona je posa našla u bolnici ka servirka bolesnicin. Moja baba je bila žvelta u polju, a did je slovija za jako dobrog zidara.

Čudna je sudbina zadesila moju mater, uvik kad bi se skrasila, kad bi počela disati punim plućima nju bi snašla nevolja.

Ni moj joj ćaća nije dugo dura. I njega je šuljnilo auto nakon čega je on u onoj istoj bolnici u kojoj je mater radila skonča nakon par dana. Ni tridesetu nije uvatila a moja je mater po drugi put postala udovica.

Sad više nije bilo šale, njoj se skoro pamet pomutila i čak su predlagali da ode kod pravoslavnog popa da joj skine proklestvo koje je prati i njene muževe prije svega. Ovon turon nije bilo ničije pomoći, čak ni Marinove, a i slobodni momci su se klonili tura moje matere jer niko nije tija ženu s dvoje dice koja su pravljena od različitih jaja, a kao plus, nisu mogli od želje da i njih dovati njeno proklestvo pa da joj traju koliko traje korizma da bi ih nakon toga zgazija FAP.

Dogodilo se tako mojoj majci da ju je zadesila slična sudbina kao jednu nesretnicu iz Hašekovog Švejka koja je se tri puta udavala za lugara i svaki put bi joj muža netko ubija. Mater mi na udaju više nije mislila, a ko crnog se vraga bojala auta i svega što se kreće na četiri kola.

Zašto vam sve ovo govorin? Zato jer mi je mater sve dok se nisan oženija govorila da pazin priko ceste i što je najvažnije, ja sam ka i moj Mačak: malo sam bija neuk sa ženan i stalno su mi se smijale.

A kako i nebi, odresa san bez ćaće i niko me nije ima podučiti o tin stvarima, a mater se takove stvari ne pitaju.

Izaša sam u solidnog momčića i ko takvog su me počele interesirati cure, fala Bogu na tomu, a ne ko Božu Ljubinog kojeg više interesiraju muški. Ma jeli to možete razumiti, da ga više raduje muški guz od ženskoga? Sačuvaj me Bože i majko Božja.

I tako, kad te nema ko poučiti moraš se sam snalaziti da bi nekog vraga oko tih stvari zna.

Moran priznati da me sram, još dok sam bija dite ja sam čirija svoju polusestru u više navrata kako se u sobi prisvlači ili bi ko divljak, ka slučajno uletija u zahod dok bi se ona prala. Eno je i sad kus žene, ista mater, ne znaš di je bogatija naprid oli nazad. Tu me je mater primirila i rekla da pripazin sa ponašanjem ako mislin biti bar malo bolji od ćaće.

- Slušaj sinko, nema potribe da se ponašaš ka divljak, tebe će cure voliti, ti si isti ka ćaća - rekla mi je mater. Ohrabrile su me njene riči pa sam odmah pita kakav je to bija moj ćaća.

-Ma kako da ti kažen, ima je maloga i mekog ka duša, nikad me nije povridija. I ti si ka ćaća, sve će te cure zbog toga voliti.

Ubila me vlastita mater bez metka. Ubila mi samopouzdanje i muškost koja je prema njenom sudu mala i koju sam u dotu dobija od svog ćaće.

Da nebi bija baš apsolutno nepismen zajedno u društvu sam sa svojim prijateljima čita one magazine za pubertetlije. Bilo je tu svega, a najviše su nas zabavljala pitanja naših vršnjaka i odgovori stručnjaka na tom polju, uglavnom doktora. Ma čudi me kako je neko spreman napisati da mu je ona stvar mala, kako je kriv ko banana i kako mu naginje u livu stranu. Ženske su još gore, jer su tražile rješenje za žuti iscjedak neugodnog mirisa koji im krasi mundante, a mučilo ih je pitanje, da li mogu ostati noseća ako sidnu na wc dasku na kojoj je prije toga sidija muškarac. U ova moderna doba to zvuči smišno, ali tako je bilo, ne lažen niti slova. Ta faza je kratko trajala i valjalo se snaći na drugi način.

A ja sam se snaša na brzinu. Onda su se u našen kinu još uvik puštali pornografski filmovi i to soft i hard koje bi mi išli gledati. Moga si ti imati i miljon dinara, ali ona sotona Mirko nas nije pušta u kino jer da to nije za nas balavurdiju. Ništa, mi bi puštali da film počne i onda bi se prošvercali priko prozora od zahoda i tako ušli i gledali film. Sidili bi u prvom redu i igrali se sa "majmunom". Ako bi u kinu bija koji ljubavni par što je bilo ritko, onda smo njih izazivali sa svojim upadicama, dok oni nebi pobigli i prije polovice projekcije filma.

Sve je bilo dobro dok se oni blentavi blizanci Paško i Kuzme nisu pofalili svon pijanom ćaći. Dok je bija trizan on je to lajnija ženi i onda, u srid idućeg filma stala je stenjava glavne glumice i upalila su se sva svitla u dvorani. A ljudi koja scena, mi se svi okrenili da vidimo što se dogodilo, počeli smo i švikati ali to nam je bilo zadnje jer je na gornjem kraju dvorane stajala uz sotonu Mirka mater od Paška i Kuzme i samo kratko viknila: - Paško, Kuzme, kući!!!

Njih dvojica su ki dva pokisla štenca spuštene glave napuštali kino a mi smo se davili od smija. Prisilo je i nama. Ni mi se nismo dugo zgrijali, Mirko nas je poštrka u tren Boga, a Antoniju je još i nogu u guzicu da. Prozor od zahoda je poslje toga osta dobro zatvoren pa nam je ono bija zadnji pornić koji smo gledali.

Prošla je godina dana i došlo je lito, ja san bija još luđi ali se sa curon još nisan sasta. Činilo mi se da mi se srića osmjehnila i da je sama došla ali san se privarija. Naš susjed Joško je umra i njegova dica su na brzinu prodala kuću koju su kupili jedni zagrebčanci. Imali su krasnu ćer, malo stariju od mene, Irena se zvala i stalno me izazivala priko zida od dvora iako ništa nije govorila. Najprije bi se sunčala bez gornjeg djela kostima i glumila uvik da čita neku knjigu, da bi se nakon par dana poslije toga gola golcata tuširala u svon dvoru.

Bija san lud trista na sat, ali nisan zna kud početi i kako doći u sridinu njenih bedara. Onda san se domislija. Kad može ona mogu i ja, mislija san, pa sam kad bi ona bila na balkonu ja izvodija nekakve vježbe rukan i nogan ki Bruce Lee, da bi se poslin toga  krenija gol tuširati. Kratko je trajala ta epizoda jer se ona skoro ugušila od smija kad me vidila gole guzice i kako je moj skromni ponos sav uša use od ledene vode. Jedva san čeka da lito prođe i da je više ne vidin jer od muke nisan zna di bi sobon. Malo je ona pritirala sa onim smijon jer se nije imala čime pofalti.

Priznajem da sam koji put i vlastitu mater vidija golu, točnije bez riđipeta, cicnjaka ili kako se to stručno kaže grudnjaka. E to su cice, bradavica ko feta mortadele, a ne ko u Irene, ona je imala bradavice jedva ki fete čajne salame. Malo pritiravam, ali to je u službi kvalitetnog izvještavanja. I takva se meni našla smijati. I danas držin da je bolje ako žena nabavlja grudnjak u aerobazi od rashodovanih padobrana nego da ima dvi suve šljive.

Onda je došlo vrime kad smo se skroz pomomčili i kad sam se počeja svakodnevno družiti sa Krešom. On je sve zna i sve sam od njega naučija, a on je ima od koga naučiti jer ga je njegov ćaća svemu do u detalje poučija.

Pamtim kad sam jednu večer doša po njega da zajedno iđemo u večernji izlazak, a on se još nije bija spremija. Ja san sija u boravak, a njegova je mater pošla viditi jeli gotov. Kad se vratila rekla je da će on brzo, da taman pere zube, na što je njegov ćaća reka: - O, manita čovika, pa od kad muški peru zube?

S glupim izrazom lica njegova žena je pitala: - Pa zašto ne? - a on je reka: - Ženske peru zube, a muški onu stvar!

U tom trenu žena je u ruci držala kuhinjsku krpu koju je skupila i bacila u facu svon staron jarcu kako ga je na one riči nazvala. Meni je to bilo dosta da znan kako je dobro imati ćaću da te pouči onim stvarima i najvažnije, ja unatoč onoj njegovoj opasci i dalje perem zube.

Ma što ću van reći, Krešin ćaća je bija pametan i ja se još dan danas držin njegove teorije. Jasno nam je jednom priliko reka: - Žena bez cica i guzica je ko selo bez crkve i škole.

Zato sam ja cilog života tražija ženu koja ima katedralu i sveučilište.

Purgerice su blažene divojke za nas u dalmaciji, one te nekako blaženo gledaju i sve činu da ti se svide u onih petnaestak dana dok su na moru. Doduše nisu sve one ni purgerice, ali se tako prodaju. Kad je pitaš iz kojeg je kvarta ona govori kako nije baš iz Zagreba već iz Samobora. Onda ti govoriš, naravno lažeš kako imaš tetu u Samoboru i da di stoji, možda su susjede, a ona se izmotava kako nije baš iz Samobora nego iz Sv. Nedjelje. I tako uvik lažu ali zato tebe doživljavaju ki doktora, skoro ginekologa pa ti daju da priviriš di čuva svoje runo.

Tako je bilo i s jednom Blaženkom. Ona je prvog dana bila iz Zagreba, drugog iz Vrbovca, a trećeg mi je priznala da je zapravo iz Dubrave kraj Vrbovca. To mi je bilo najmanje važno, jer je ona bila prva koja se odvažila da meni raširi noge. Sve je teklo idealno i apsolutno romantično. Mjesečina, šum valića, miris suve trave i dernjava zrikavaca. Ona je sigurno imala iskustva jer je uzela nekakvu dekicu koju je spretno prostrla ispod nas uz objašnjenje da se boji da joj guzica ne dobije alergijsku reakciju na travu.

Milina, što ću vam reći. I ja sam se opušta, bija sam pravi mačak. Izliza sam je po vratu i drugim mistima iznad pasa (to mi je teorijski objasnija Krešo), a kad sam rukom krenija ispod njenog pupka, počeja se probijati u tisne traperice mislija sam da ću taj tren dotaknit nebo. Govorin vam, sve je bilo ko u filmu, a onda sam jagodicama, vrhovima prstiju po prvi put dodirnija ženske brućke, ovaj znate na što mislim, na stidne dlake koje su onda bile sastavni dio svakog ženskog međunožja, a ne ko danas kad je svaka ćelava. I tu je sve završilo, ona se odjednom stisla, ukočila i počela smijati. Od smija nije mogla, a ja od muke svoje. Njene mi tisne traperice još drže ruku zarobljenom i smije se koda je s pameti ovaj tren sašla jer da je ja navodno škakljam. Ma što ti je smišno mislim se ja, situacija je krajnje ozbiljna, ne keseri se ženska glavo, budi pametna, baš me krenilo. Ali ona ne prestaje, smije se i valja po onoj dekici dok ja izbezumljen ležim i gledam u misečinu. More šumi, trava miriši, zrikavci se deru a ona umire od smija.

Neslavno je prošlo, priznajem, što da vam se falim pa da izmišljam kad je sve tako bilo. Blaženka je skupila svoje kufere i otišla u svoju Dubravu a meni ostavila uspomenu na njene brućke i smij koji mi još uvik odzvanja u glavi.

A ne, nisam se preda. Krešo se falija kako na tom polju čuda stvara i ja sam ga mora stići. Istog lita na mene je oko bacila jedna Slavonka koja je živila u Njemačkoj. Uopće me nije bilo briga kako se zove selo u kojem živi i koliko je daleko od Stuttgarda ili Frankfurta. Ona se tila ljubiti i to je jedino što je važno. Ako se oće ljubiti onda lako može doći i do složenijih stvari posebno jer je ona bila starija od mene. Kad su me vidili kako se s njom šećen po plaži i kako me drži za ruku svi su mi zavidili. U tom djelu ja sam bija frajer, ali za doći do konkretnog fizičkog kontakta još uvik sam bija onaj stari mačak, baš onakav kakvog mi je u dotu ostavija pokojni ćaća. Ni sa Slavonkom nije bilo blagoslova, i ona se skoro ugušila od smija iako ja mislim da je glavni razlog što sam ja kod nje proša neslavno njezino ime. Ona se zvala Neda, a kako mi je to objasnija Krešin ćaća sasvim je jasno da mi ona neće dati jer se zove Neda - NE DA, dok bi stvar bila apsolutno drugačija da se ona zvala Dada. Neda se samo tila ljubiti i nije odstupala od toga koliko god sam ja bija uporan. Nije ni to bilo loše jer me naučila sve što se može raditi jezikom. Za svaki dio tila ja sam ima poduku, ali Gracije Božje još nisan oćutija.

Još uvik sa sigurnošću ne znan je li Krešo bija bolji od mene u ovoj disciplini ali bar se kvalitetno falija. Navodno je čuda stvara s curama i to je mene žderalo jer na pragu osamnaeste godine još sam bija nevin.

Slavlje povodom Krešine punoljetnosti u naše je društvo dovelo puno cura. U srid lita to je lako, pa sam mislija kako je vrime za konačnu pravu žetvu. Glavnu ulogu u svemu je imala moja neizmjerna lipota koja mi je oko vrata bacila pravu pravcatu brazilku. Živila je u Švicarskoj, ali ipak je to bila brazilka. Istina Bog, nije bila onako raskošna kao što se to obično vidi na televiziji, nije bila onako jakih bedara i široke čvrste guzice, bila je puno skromnija. Znate, njena je guzica bila ko malo veća genetski modificirana jabuka, a cice ko dvi ping-pong loptice. No nisam moga birati jer kako je to još jednom mudro reka Krešin ćaća: - Ko bira masturbira!

Bilo je tu večer uz iće i piće i trave. Nju je donija Dado koji je danas u zatvoru, pogađate, zbog malo žešće droge nego što je trava. Ni tu večer moja brazilka Sandrina nije provela bez da je povukla nekoliko dimova i to ju je toliko ohrabrilo da me je zajašila dok sam reka keks.

Mislite da je to to, ma je vraga. Kombinacija alkohola i trave smijalice nju je skroz uneredila da se nije prestajala ceriti onog trena kad sam joj skinija onu rozu majicu na špaline. Po ure se ona tako nekontrolirano smiuljila da bi iznenada pala u san baš ko da je neko čekićem po zatiljku dovatija. Mogla je tamo i crkniti, mene nije bilo briga, ostavija sam je onako polu golu i poša kući misleći kako sam i ja zavaćen materinim prokletstvom samo se kod mene drugačije manifestira.

Prošlo je još jedno lito nakon čega sam napravija seks inventuru u kojoj je u knjigi ulaza i knjigi izlaza velikim slovima i brojkom stajalo 0 (nula).

Krešo je tu jesen partija za Zagreb na fakultet, tija je izučiti za inženjera agronomije. Ja sam bija lin za knjigu i boja sam se velikog grada tako da sam sa špicom i malom macom štema po kućama za instalaciju struje. Sluša sam šefa, u fangli miša gips, a iz glave mi je dopira smij svih cura kojima sam doša blizu.

Jedva sam dočeka Božić i da Krešo dođe na prvi dopust. On je bija pun priča i kako je Zagreb pravo misto za u isti tren imati nekoliko cura. Govorija je o sebi ko o pravoj seks mašini i da ako nije svako večer s drugom onda je svaki tjedan. Virova sam mu jer se i to na njemu vidilo, puno je smršavija, pa sam zaključija kako su ga to žene ocidile. I mater ga je tužno i sažaljivo gledala govoreći kako se sigurno slabo hrani i da puno uči. Njegov je ćaća ima svoje objašnjenje koje sam i ja dilija, Krešu su ženska čeljad toliko crpila da je to jedini razlog zašto je smršavija skoro ko kost i koža.

- Majde što bališ gluposti stari jarče. On je još dite, kakve ženske i ko to tako mršavi od žena, mi žene ne slabimo od tih stvari - rekla mu je mater.

- Naravno da ne slabite - prekinija je stari - kad žena ležeći i stablo stojeći mogu trajati najmanje dvista godina - zaključija je Krešin ćaća.

Godine su tekle ko po špagi, redalo se lito za liton, bližija sam se dvadeset petoj, ali ja i dalje nisam uspijeva u svoju knjigu ulaza zapisati ni jednu ženu. Dodijalo mi je raditi kod mog šefa, a i sad sam bija sposoban sam instalirati svu struju u kući bez ičije pomoći. Sad sam i ja uzeja naučnika koji bi mi štema dok bi ja meća kabele i kutije. Posla je bilo sve više da bi na račun toga i meni svanulo sunce sreće. Radija sam struju jednim našim ljudima koji su živili u Njemačkoj, gazda je zarađiva marke na privremenom radu, a njegova se gospođa brinula da na kući svi radovi teku kako triba i da majstorima ništa ne fali. Gazdarica Nevenka se oko mene posebno pobrinila, jer meni s njom niša nije falilo. Bila je bar petnaest godina starija od mene što mi nije smetalo. Možda joj cice više nisu uspješno prkosile gravitaciji, niti joj je guzica bila najčvršća, ali zna sam da njezinu želju za mojim intimnim druženjem ne smijem propustiti, da mi se nebi dogodilo ono što je govorija Krešin ćaća: - Ko bira...

Bila je nježna i strpljiva, možda malo razočarana jer san skužija da je tila žešći, divlji seks, a ne neko dite koje svemu triba podučiti. Okretna je bila ko cura od dvadeset godina, a u nekoliko je navrata u svom onom uzbuđenju priko svojih usta pribacila glasan "mhh", danas znam da je to bilo u onim momentima kad sam falija metu.

Da ne bi mislili da je s njom prošlo bez smija, privarili ste se. Nije mogla izdržati da se ne nasmije kad sam se sakriva od njenog pogleda kad bi se gol izvlačija iz postelje.

- Kad ti ga mogu čvrstog držati u ruci, onda budi frajer pa da ga vidim smežuranog ko jelenjsku krpu kojom se briše šoferšajba - rekla mi je, nakon čega se slatko smijala da bi poslije toga zapalila cigaret.

Bija san ljut na nju i još više na sebe, ima sam dvadeset i pet godina, a svoj alat sam se sramija pokazati ženi za koju sam sa sigurnošću zna da se neće izlajati okolo, jer na kraju krajeva ona je ta koja je udana i koja triba paziti što radi. Tiho me je ubija onaj njezin smij koji bi mi u drugim okolnostima zvuča skroz simpatično, međutim sada mi je samo narušava jedva stečeno samopouzdanje. Na trenutak sam bija strašno ponosan na sebe i kako sam ja to vješto okrenija ženu u najboljim godinama, na čemu bi mi mnogi zavidili, a s druge strane opet bi se u sebi stisa ko pokislo mače, a ne ko pravi mačak kakav sam od uvik tija biti, ali ne onakav kakav je bija moj ćaća.

Instalaciju struje mi je platila skoro duplo pa sam na osnovu toga zaključija da je ona s menom bila skroz zadovoljna i najvažnije u svoju knjigu ulaza ponosno sam napisa: broj žena - 1, broj ulaza - nekoliko.

Život piše svakakve priče, a onih tužnih je najviše. Jedna takva je zadesila Krešu koji se fizički prominija do neprepoznatljivosti. On je bolova od leukemije, no to je od svih sakriva. Sve je bistro ko dan, on se onoliko nije ocidija od toga što su ga trošile žene, već što je bija smrtno bolestan. Uspješno je diplomira da bi samo koji misec kasnije svoju dušu prida Svevišnjem. Jedva sam ga ima snage posjetiti u bolnici, skroz ćelav, oči su mu upale u očne duplje, siva boja dominirala je njegovim tenom, težina mu je opasno pala ispod pedeset kila, sve u svemu izgleda je ko da je mrtav već nekoliko dana.

Kad mu više nije pomoći doktori su ga pustili kući da na miru umre u svom krevetu. Najčudnije od svega je bilo to što on u posjeti nije ima nikoga osim starih prijatelja i rodbine, nije bilo ni jedne cure s kojima se on toliko falija.

- Znaš - reka mi je zadnje jutro svog života - ti si frajer ipo, bar si se nauživa ženskih guzica, a ne ko ja. Moj je vanka gaća bija samo kad je tribalo ići pišati.

Ja sam staja u čudu, jer se one njegove priče nisu poklapale sa njegovom zadnjom rečenicom.

- Što to govoriš, a sve one puste purgerice i lita kad si ko zec hara? - reka sam mu još uvik s puno čuđenja u glasu.

- Ništa, sve je to bilo nula bodova - rekao je da bi po zadnji puta sklopija oči.

Plavi je rub krasija njegovu osmrtnicu a ja sam tija da bude crna, da se zna da nije umrlo neko nevino dite, već pravi starfucker.

Poslije Neveke sve je krenilo malo na bolje, nije bilo drugih cura ni žena kojima bi pomoga utažiti seksualnu glad, ali sam se oženija. Naša sam nevino čeljade koja je baš poput moje matere došla jedne sezone za konobaricu. Skromna i tiha cura, prava partija za mene jer je s iskustvom bila baš nikakva, bogobojazna i uredna prije svega. Nije ju krasila tjelesna raskoš za kojom sam ja patija ali bilo je to čeljade koje nisam smija propustiti. Sa vinčanjem nismo prešili, prošla je skoro cila godina kad smo se prid popom uzeli, da se poštujemo i volimo, te da jedno drugom budemo virni. Kako je s njon prošlo prvi i ostali put neću vam kazati jer to ona nije miritala, ali za razliku od ostalih nikad se nije nasmijala i uvik je izgledala zadovoljno, baš kao i ja koji sam od prvog puta puno napredova. Po prvi put sam kupija odijelo i kravatu koji mi je trgovkinja još u dućanu vezala i koja onakva i danas visi u ormaru. Kako je naše vinčanje bilo koncem lita tako sam kupija i odijelo od tankoga štofa, a koje me je koštalo još jednog smijanja.

Nakon par godina po nemiloj zimi i studeni mene je dopalo da završim na nekakvom seminaru koji se dva dana održava u gradu, u finome hotelu. Što ću, sirotinja s jednim odijelom, nisam moga birati pa sam ispod onih gaća od tankoga štofa obuka pidžamu. Bilo je na tom seminaru fina naroda, lipih cura i gospođa koje su bile prilično slobodnih svjetonazora. Ne lažem niti malo, tog je zmrznutog vikenda na mene oko bacila jedna Anita koja je ispunjavala sve moje tjelesne fantazije. Prava rasna crnka kojoj bi odma napravija šestero dice. Navodno nezadovoljna s bračnim životom, kako je rekla osjećala se prazno i jedino što je tila bilo je da joj ja popunim tu prazninu. Bog bi me da sam je odbija, a to nisam tija. Sve se tribalo odigrati u autu, njenom, jer je moj malo tisan. Maherica nema što, auto je ugrijan, no svejedno radi u leru jer je vanka par stupnjeva ispod nule. Pedantno slaže svoju robu da ne ostane zgužvana, jednako tako slaže i moj sako, osjeća se blaga nervoza ali to je pozitivna. Prilazi mojem kaišu, vješto ga otkopčava, ja podižem svoju guzicu da se ona puno ne pati svlačeći me, kad odjednom njoj se lice razvlači u smiješak, da bi samo koju sekundu kasnije pukla od smija kad me je vidila u pidžami.

Ništa nisam reka, pokupija sam gaće i sako, postole veza vanka i nesta u mraku dok me ona ozbiljno zvala nazad jer da ju je navodno proša smij.

Neka, fala ti, reka sam u sebi. Idem ja kući di mi se niko ne smije i di znan kako se rade one stvari. Onako kako to radi pravi mačak.