proza

Dragan Georgievski: Vrlo kratke priče

KIKINDA SHORT - festival kratke priče

KIKINDA SHORT je festival kratke priče koji se održava na samom sjeveru Srbije, u gradu Kikindi, gradu svega nekoliko kilometara udaljenom od Mađarske i Rumunjske.
Deveti Festival kratke priče Kikinda Short održan je od 2. do 5. srpnja 2014. godine u pet gradova (Kikinda, Segedin, Temišvar, Zrenjanin, Beograd) i tri države.



 

Cvet


Kupio sam cvet za moju najdražu.
„Najdraža, ovaj cvet je za tebe“, rekoh.
„Koje boje je ovaj cvet?“, upita me moja najdraža zato što je bila slepa.
„Crvene, najdraža“, rekoh.
„A kako miriše ovaj cvet?“, upita me moja najdraža zato što nije imala nos.
„Miriše na... proleće“, rekoh.
„A šta je to proleće?“, upita me moja najdraža zato što je bila priglupa i nije znala ništa vezano za godišnja doba.
„To je vreme kada se priroda rasteže“, rekoh. Jedva sam smislio ovu rečenicu.
„A šta je to vreme?“, upita me moja najdraža zato što nije imala osećaj za vreme.
„To je ono što kontinuirano prolazi dok ti ja objašnjavam sve ove radnje “, rekoh.
„Koje radnje? Ti radiš?“, upita me moja najdrža.
„Pa, ne radim ali tražim posao“

Raskinula je sa mnom.

Deca

Živela su dva brata. Jedan nije imao osećaj za kompoziciju, drugi je, isto tako bio budala. Oženiše se ta dva brata i imali su po jedno malo dete. Jedno je imalo osećaj za kompoziciju, a drugo je, isto tako, bilo kreten. Jednog dana, ta su deca dobila po jedno malo dete. Jedno je bilo neizmerno srećno, a drugo je, isto tako, imalo zdravstvenih problema.

Osveta

Napala me tri momka, uzela mi sve pare i gurnula me u jezero. Nisam zvao policiju, ništa od policije. Četiri godine sam ih tražio, raspitivao sam se među ljudima, istraživao sam na razne načine. Kada sam saznao ko su i gde žive, pripremao sam se tri meseca i otišao sam kod svakog ponaosob na vrata, zazvonio sam i pobegao uza stepenice.
Već sledećeg dana se vest proširila po gradu. Od tog dana se više niko nije zajebavao sa mnom. Svi su me poštovali, plašili su me se, kada sam prolazio ulicom ljubili su mi ruke, skidali mi kapu, nudili mi prženu ribu.

Moj deda, ovaj ovde

Došao sam kod dede u goste, otvaram frižider, uzimam pivo, ispijam dva gutljaja, oči počinju da mi suze i osećam da mi se povraća. Matori se ispišao u flašu. Dok povraćam u lavabo, deda iskače iz špajza maskiran u leptira.
„Aprililili!“
A danas- jedanaesti avgust.
„Jesi li se ti to ispišao u flašu matori?“
„Ko to?“
„Ti, šta ko!“
„A šta to?“
„Pišao si u flašu!“
„Je l’ se to čuje telefon?“
„Jesi li, bre, pišao u flašu!“
„Ko li me je zvao?“
„Niko te nije zvao, a ti, jesi pišao u pivo!“
„Siguran sam da niko nije zvao. Da je neko zvao, čuo bih ga“.

Detinjstvo

Kada sam bio mali, uhvatio sam nastavnicu za dupe. Ona je odmah pozvala mog tatu. Došao je tata i on ju je uhvatio za dupe. Ona je odmah pozvala direktora. Došao je direktor pa ju je i on uhvatio za dupe. A onda je mene uhvatio za dupe pa mog tatu, pa ja njega, pa tata mene, pa ja tatu, pa tata njega.

Ta-ta

Oduvek sam želeo da imam bebu i kada gosti dođu kod mene na ručak, a ja na stolu, pred svima, počnem da joj menjam pelene i vadim sisu da je dojim. Nekako sam opsednut time, razmišljam o tome svakog dana, osim nedeljom. Možda će me neki ljudi gledati čudno i ogovarati me, ali šta oni znaju, prosta masa, seljačka, neobrazovana.

Majka

Obraća mi se dete na ulici:
„Mama!“
i pruža ruke uvis.
Uzimam ga i stavljam ga na krkače.
Dođe njegova majka i umesto da mi lupi šamar, obraća mi se:
„Mama!“
I nju na krkače.
Dođe njegov tata i umesto da njoj lupi šamar, obraća mi se:
„Mama!“
I njega na krkače.
Dođe mu baba i umesto da urazumi mamu i tatu, obraća mi se:
„Mama!“
I nju na krkače.
Deda mu dođe i počne da im objašnjava da ne bi trebalo tako, da je to što rade pogrešno i da se to ne radi, pa mi se obrati:
„Mama!“
I njega na krkače.

Za 20 minuta, celu sam nepoznatu familiju nosio na leđima.
Nikad nisam pomislio da ću jednog dana da postanem majka na ovakav način. Uvek sam mislio da ću da postanem majka, onako, normalno.

Moja devojka

Jednog dana me je moja devojka zgrabila za rukav i izdrala mi se u facu, rekla je da mi ona nije devojka, da ja samo umišljam da mi je devojka, da ne može da izdrži više to što je svuda progonim, da je ona srećno udata već osam godina, da ima dvoje dece, da žive u lepoj kućici, da me jedva poznaje, da će zvati policiju ako se ne otkačim od nje i ne počnem da posećujem psihijatra.

Šta li je htela time da kaže?
Želi da me ostavi ili me previše voli?
Ne znam šta je, ali se nadam da je ona bolje.

Zdrav život

Ceo mesec jedeš gluposti, peciva, pice, hamburgere, salvete, burek, govna, čips, prašinu, shvatiš da kod zubara nisi bio godinama, pušiš, piješ, drogiraš se, sve, i negde na kraju meseca uzmeš jednu jabuku, baciš je u vis i kažeš sebi „malo zdravog života, brate“ ali ti ona isklizne iz ruke i padne, a ti se nakurčiš i zapališ cigaru i uzmeš da pojedeš salvetu.

S makedonskog prevela: Branislava Tomić

 

 

 

---------------------------

Dragan Georgievski (Skoplje, Makedonija) studira filozofiju na sveučilištu Sv. Ćirilo i Metodije u Skoplju.

Zanimaju ga:

  • grafički dizajn (crta kratke stripove) - Imao je nekoliko izložbi u Skoplju.
  • snimanje kratkih filmova, pisanje scenarija za kratke filmove - Osvojio nagradu za “Experimental Short“  na filmskom festivalu u Bitolju.
  • piše kratke priče  - Osvojio nagradu za kratku prozu izdatu kao  “Metamorfuzija“.

 

Vrlo je kratka osoba.


proza

Marko Gregur: Dan za izlazak

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR

Marko Gregur (Koprivnica, 1982.) piše poeziju i prozu, koju je objavljivao u mnogim domaćim časopisima i novinama, kao i u inozemnim časopisima.Dobitnik je nagrade Ulaznica i Prozak za najbolji prozni rukopis autora do 35 godina starosti iz Republike Hrvatske. Objavio je zbirku poezije Lirska grafomanija (Naklada Ceres, 2011.), zbirke priča Peglica u prosincu (DHK, 2012.) i Divan dan za Drinkopoly (Algoritam, 2014.) te roman Kak je zgorel presvetli Trombetassicz (Hena com, 2017.) Uvršten je u antologiju mladih hrvatskih prozaika Bez vrata, bez kucanja (Sandorf, 2012.).

proza

Anita Vein Dević: Ulomak iz romana 'Ukradeno djetinjstvo'

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR

Anita Vein Dević (1987., Karlovac) magistrirala je na Fakultetu za menadžment u turizmu i ugostiteljstvu. Piše poeziju, kratke priče, i nastavak romana „Ukradeno djetinjstvo“.

proza

Josip Razum: Dvije priče

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR

Josip Razum (1991., Zagreb) apsolvent je psihologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Objavljivao je u "Fantomu slobode", osvojio nagradu na KSET-ovom natječaju za kratku priču, član je i suosnivač Književne grupe 90+.


proza

Marta Glowatzky Novosel: Dvije priče

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR

U širi izbor ušla je i Marta Glowatzky Novosel (Čakovec, 1983.), profesorica flaute, prevoditelj i sudski tumač za njemački jezik.
Glowatzky je uz glazbenu akademiju u Münchenu završila i poslijediplomski interdisciplinarni studij konferencijskog prevođenja u sklopu Sveučilišta grada Zagreba. Objavljivala je u nekoliko zbornika i portala.

proza

Zoran Hercigonja: Kolotečina: Testiranje stvarnosti

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR

Zoran Hercigonja (1990.) rođen je u Varaždinu gdje je diplomirao na Fakultetu organizacije i informatike. Radi kao profesor i objavljuje na portalu Poezija Online. Bavi se i likovnom umjetnošću.

proza

Stephanie Stelko: Ružica putuje u Maroko

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR

Stephanie Stelko (1992., Rijeka) svježe je ime na sceni s obzirom da se pisanju vratila nakon što je prije dvije godine diplomirala medicinsku antropologiju i sociologiju u Amsterdamu. Teme koje obrađuje u antropološko-sociološkom i novinarskom radu tiču se marginaliziranih skupina, nejednakosti, feminizma, seksualnosti, tijela i zdravlja.

proza

Martin Majcenović: Medvjeđa usluga

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR

Martin Majcenović (1990.) diplomirao je kroatistiku i lingvistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Kratka proza objavljivana mu je između ostalog i u Zarezu, Autsajderskim fragmentima, Booksi... Sudjelovao je u užim izborima na natječajima za kratku priču Broda kulture (2013. i 2016.) i FEKP-a (2014.) Član je Književne grupe 90+, a piše za portal Ziher.hr.

proza

Paula Ćaćić: Franzenova 'Sloboda'

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR

S dvije kratke priče u širi izbor ušla je i Paula Ćaćić (1994., Vinkovci), studentica indologije i južnoslavenskih jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Uz nagrađivane kratke priče i poeziju, Ćaćić piše i novinske tekstove za web portal VOXfeminae.

proza

Dunja Matić: Večera

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR

Dunja Matić (1988., Rijeka) je magistra kulturologije, urednica, recenzentica i književna kritičarka. Prozu, poeziju i osvrte objavljuje na stranicama Gradske knjižnice Rijeka i Književnosti uživo, dio čijeg je uredništva od 2013. godine. Roman „Troslojne posteljine“ izlazi u izdanju Studia TiM ove godine, a u pripremi je zbirka kratkih priča „Kozmofilije“.

proza

Sara Kopeczky: Atomi različitih zvijezda

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR

Sara Kopeczky (1992., Zagreb) diplomirala je anglistiku i talijanistiku, prozu i poeziju objavljivala je u časopisima, zbornicima i na portalima u Hrvatskoj i u inozemstvu. Pobijedila je na natječaju knjižnice Daruvar za najljepše ljubavno pismo. Članica je Novog Književnog Vala, književne skupine nastale iz škole kreativnog pisanja pod vodstvom Irene Delonge Nešić. Urednica je Split Minda, časopisa za književnost i kulturu studenata Filozofskog fakulteta u Splitu.

proza

Alen Brlek: Mjehur

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - ŠIRI IZBOR

Alen Brlek (1988., Zagreb) dobitnik je nagrade Na vrh jezika 2013. godine za zbirku poezije Metakmorfoze. Objavljivan je između ostalog i u e-časopisu Književnost uživo, Zarezu, Fantomu slobode, zborniku Tko čita?, internet portalu Strane. Sudionik je nekoliko regionalnih i međunarodnih književnih festivala, a priprema i drugu zbirku poezije 'Pratišina'.

Stranice autora

Književna Republika Relations Quorum Hrvatska književna enciklopedija PRAVOnaPROFESIJU LitLink mk zg