proza

Dragan Georgievski: Vrlo kratke priče

KIKINDA SHORT - festival kratke priče

KIKINDA SHORT je festival kratke priče koji se održava na samom sjeveru Srbije, u gradu Kikindi, gradu svega nekoliko kilometara udaljenom od Mađarske i Rumunjske.
Deveti Festival kratke priče Kikinda Short održan je od 2. do 5. srpnja 2014. godine u pet gradova (Kikinda, Segedin, Temišvar, Zrenjanin, Beograd) i tri države.



 

Cvet


Kupio sam cvet za moju najdražu.
„Najdraža, ovaj cvet je za tebe“, rekoh.
„Koje boje je ovaj cvet?“, upita me moja najdraža zato što je bila slepa.
„Crvene, najdraža“, rekoh.
„A kako miriše ovaj cvet?“, upita me moja najdraža zato što nije imala nos.
„Miriše na... proleće“, rekoh.
„A šta je to proleće?“, upita me moja najdraža zato što je bila priglupa i nije znala ništa vezano za godišnja doba.
„To je vreme kada se priroda rasteže“, rekoh. Jedva sam smislio ovu rečenicu.
„A šta je to vreme?“, upita me moja najdraža zato što nije imala osećaj za vreme.
„To je ono što kontinuirano prolazi dok ti ja objašnjavam sve ove radnje “, rekoh.
„Koje radnje? Ti radiš?“, upita me moja najdrža.
„Pa, ne radim ali tražim posao“

Raskinula je sa mnom.

Deca

Živela su dva brata. Jedan nije imao osećaj za kompoziciju, drugi je, isto tako bio budala. Oženiše se ta dva brata i imali su po jedno malo dete. Jedno je imalo osećaj za kompoziciju, a drugo je, isto tako, bilo kreten. Jednog dana, ta su deca dobila po jedno malo dete. Jedno je bilo neizmerno srećno, a drugo je, isto tako, imalo zdravstvenih problema.

Osveta

Napala me tri momka, uzela mi sve pare i gurnula me u jezero. Nisam zvao policiju, ništa od policije. Četiri godine sam ih tražio, raspitivao sam se među ljudima, istraživao sam na razne načine. Kada sam saznao ko su i gde žive, pripremao sam se tri meseca i otišao sam kod svakog ponaosob na vrata, zazvonio sam i pobegao uza stepenice.
Već sledećeg dana se vest proširila po gradu. Od tog dana se više niko nije zajebavao sa mnom. Svi su me poštovali, plašili su me se, kada sam prolazio ulicom ljubili su mi ruke, skidali mi kapu, nudili mi prženu ribu.

Moj deda, ovaj ovde

Došao sam kod dede u goste, otvaram frižider, uzimam pivo, ispijam dva gutljaja, oči počinju da mi suze i osećam da mi se povraća. Matori se ispišao u flašu. Dok povraćam u lavabo, deda iskače iz špajza maskiran u leptira.
„Aprililili!“
A danas- jedanaesti avgust.
„Jesi li se ti to ispišao u flašu matori?“
„Ko to?“
„Ti, šta ko!“
„A šta to?“
„Pišao si u flašu!“
„Je l’ se to čuje telefon?“
„Jesi li, bre, pišao u flašu!“
„Ko li me je zvao?“
„Niko te nije zvao, a ti, jesi pišao u pivo!“
„Siguran sam da niko nije zvao. Da je neko zvao, čuo bih ga“.

Detinjstvo

Kada sam bio mali, uhvatio sam nastavnicu za dupe. Ona je odmah pozvala mog tatu. Došao je tata i on ju je uhvatio za dupe. Ona je odmah pozvala direktora. Došao je direktor pa ju je i on uhvatio za dupe. A onda je mene uhvatio za dupe pa mog tatu, pa ja njega, pa tata mene, pa ja tatu, pa tata njega.

Ta-ta

Oduvek sam želeo da imam bebu i kada gosti dođu kod mene na ručak, a ja na stolu, pred svima, počnem da joj menjam pelene i vadim sisu da je dojim. Nekako sam opsednut time, razmišljam o tome svakog dana, osim nedeljom. Možda će me neki ljudi gledati čudno i ogovarati me, ali šta oni znaju, prosta masa, seljačka, neobrazovana.

Majka

Obraća mi se dete na ulici:
„Mama!“
i pruža ruke uvis.
Uzimam ga i stavljam ga na krkače.
Dođe njegova majka i umesto da mi lupi šamar, obraća mi se:
„Mama!“
I nju na krkače.
Dođe njegov tata i umesto da njoj lupi šamar, obraća mi se:
„Mama!“
I njega na krkače.
Dođe mu baba i umesto da urazumi mamu i tatu, obraća mi se:
„Mama!“
I nju na krkače.
Deda mu dođe i počne da im objašnjava da ne bi trebalo tako, da je to što rade pogrešno i da se to ne radi, pa mi se obrati:
„Mama!“
I njega na krkače.

Za 20 minuta, celu sam nepoznatu familiju nosio na leđima.
Nikad nisam pomislio da ću jednog dana da postanem majka na ovakav način. Uvek sam mislio da ću da postanem majka, onako, normalno.

Moja devojka

Jednog dana me je moja devojka zgrabila za rukav i izdrala mi se u facu, rekla je da mi ona nije devojka, da ja samo umišljam da mi je devojka, da ne može da izdrži više to što je svuda progonim, da je ona srećno udata već osam godina, da ima dvoje dece, da žive u lepoj kućici, da me jedva poznaje, da će zvati policiju ako se ne otkačim od nje i ne počnem da posećujem psihijatra.

Šta li je htela time da kaže?
Želi da me ostavi ili me previše voli?
Ne znam šta je, ali se nadam da je ona bolje.

Zdrav život

Ceo mesec jedeš gluposti, peciva, pice, hamburgere, salvete, burek, govna, čips, prašinu, shvatiš da kod zubara nisi bio godinama, pušiš, piješ, drogiraš se, sve, i negde na kraju meseca uzmeš jednu jabuku, baciš je u vis i kažeš sebi „malo zdravog života, brate“ ali ti ona isklizne iz ruke i padne, a ti se nakurčiš i zapališ cigaru i uzmeš da pojedeš salvetu.

S makedonskog prevela: Branislava Tomić

 

 

 

---------------------------

Dragan Georgievski (Skoplje, Makedonija) studira filozofiju na sveučilištu Sv. Ćirilo i Metodije u Skoplju.

Zanimaju ga:

  • grafički dizajn (crta kratke stripove) - Imao je nekoliko izložbi u Skoplju.
  • snimanje kratkih filmova, pisanje scenarija za kratke filmove - Osvojio nagradu za “Experimental Short“  na filmskom festivalu u Bitolju.
  • piše kratke priče  - Osvojio nagradu za kratku prozu izdatu kao  “Metamorfuzija“.

 

Vrlo je kratka osoba.


o nama

Nagrada Sedmica i Kritična masa 2019. za Miru Petrović

Pobjednica ovogodišnje nagrade "Sedmica i Kritična masa" za mlade prozne autore je Mira Petrović (1989.) iz Splita.
U užem izboru Nagrade za 2019. bili su: Leonarda Bosilj, Iva Hlavač, Toni Juričić, Maja Klarić, Dinko Kreho, Mira Petrović i Iva Sopka.
Ovo je bio četvrti natječaj koji raspisuje Kritična masa, a nagradu sponzorira cafe-bar Sedmica (Kačićeva 7, Zagreb).
U žiriju nagrade Sedmica i Kritična masa bili su - Viktorija Božina, Branko Maleš i Damir Karakaš.

o nama

Nagrada Sedmica & Kritična masa 2019 - uži izbor

Nakon što je žiri Nagrade Sedmica & Kritična masa za mlade prozne autore bodovao priče autora iz šireg izbora Nagrade, u uži izbor ušlo je sedam autora/ica.
Pogledajte tko su sedmoro odabranih.
Sponzor Nagrade je kulturno osviješteni cafe-bar "Sedmica" (Kačićeva 7, Zagreb).

proza

Mira Petrović: Bye bye baby bye; Zana

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - DOBITNICA NAGRADE 2019

Mira Petrović rođena je 1989. u Splitu. Predaje engleski jezik iako bi više uživala s talijanskim. Piše prozu, ponekad odluta u poeziju. Objavila priče i pjesme na raznim portalima i u časopisima. Bila je u užem izboru za nagradu Sedmice i Kritične mase 2017. Jedna od deset finalista međunarodnog natječaja Sea of words 2016. Dobitnica Vranca – 2015. i Ulaznice 2016.

proza

Dinko Kreho: Zoja

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - UŽI IZBOR 2019

Počinjemo s objavom radova koji su ušli u širi izbor... Dinko Kreho (Sarajevo, 1986.) diplomirao je književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Bio je član uredništva dvotjednika za kulturu i društvena pitanja Zarez, te suradnik na projektu Alternativna književna tumačenja (AKT). Autor je knjiga poezije Ravno sa pokretne trake (2006.) i Zapažanja o anđelima (2009.), kao i koautor (s Darijem Bevandom) radiodramskoga krimi serijala Bezdrov (2013.). Književnu kritiku, esejistiku i poeziju u novije vrijeme objavljuje u tjedniku Novosti, na portalima Booksa i Proletter, te u književnom dvomjesečniku Polja. Živi u Zagrebu.

proza

Leonarda Bosilj: Ptice ne lete

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - UŽI IZBOR 2019

Leonarda Bosilj (2000., Varaždin) studira psihologiju na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Tijekom srednje škole sudjelovala je na literarnim natječajima (LiDraNo, Gjalski za učenike srednjih škola), a ovo je prvi put da šalje svoj rad na neki javni natječaj.

proza

Toni Juričić: Con calma

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - UŽI IZBOR 2019

Toni Juričić (1990., Labin) diplomirao je komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Objavljivao je u književnim časopisima Fantom Slobode, UBIQ, Zarez i u zbirkama spekulativne fikcije Transreali, Sfumato i Futur Crni. Režirao je kratkometražne filmove (Momentum Mortem, Preludij Sumanutosti, Rosinette) i spotove za glazbene skupine NLV, Barbari, BluVinil, Nellcote i dr. Osnivač je i predsjednik udruge Notturno za produkciju i promicanje audio-vizualne djelatnosti. Pokretač je i producent projekata [noir.am sessions] i [noir.am storytellers] čiji je cilj promoviranje nezavisne glazbene i književne scene. Režirao je monodramu Sv. Absinthia. Dobitnik je nagrade "Slavko Kolar" Hrvatskog Sabora Kulture za prozno stvaralaštvo mladih autora. Trenutno je na doktorskom studiju u sklopu Sveučilišta u Durhamu.

proza

Iva Sopka: Moje pravo, nezaljubljeno lice

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - UŽI IZBOR 2019

Iva Sopka (1987., Vrbas) objavila je više kratkih priča od kojih su najznačajnije objavljene u izboru za književnu nagradu Večernjeg lista „Ranko Marinković“ 2011. godine, Zarezovog i Algoritmovog književnog natječaja Prozak 2015. godine, nagrade „Sedmica & Kritična Masa“ 2016. i 2017. godine, natječaja za kratku priču Gradske knjižnice Samobor 2016. godine te natječaja za kratku priču 2016. godine Broda knjižare – broda kulture. Osvojila je i drugo mjesto na KSET-ovom natječaju za kratku priču 2015. godine. Trenutno živi u Belišću i radi kao knjižničarka u osnovnoj školi.

proza

Maja Klarić: Japan: Put 88 hramova (ulomak)

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - UŽI IZBOR 2019

Maja Klarić (1985., Šibenik) diplomirala je engleski jezik i književnost i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, s diplomskim radom na temu „Suvremeni hrvatski putopis“, a radi kao književna prevoditeljica. Vodi Kulturnu udrugu Fotopoetika u sklopu koje organizira kulturne manifestacije. Objavila je poeziju i kraću prozu u raznim novinama i časopisima: Zarez, Quorum, Knjigomat, Poezija, Tema... Zastupljena je u antologijama Erato 2004. (Zagreb), Rukopisi 32 (Pančevo), Ja sam priča (Banja Luka), Sea of Words (Barcelona), Castello di Duino (Trst), Ulaznica (Zrenjanin). Nagrađena je na međunarodnom pjesničkom natječaju Castello di Duino (Trst, Italija, 2008.), međunarodnom natječaju za kratku priču Sea of Words (Barcelona, Španjolska, 2008.). Dobitnica je UNESCO/Aschberg stipendije za rezidencijalni boravak na otoku Itaparica, Brazil, 2012. te stipendije organizacije MOKS za rezidencijalni boravak u Estoniji (Mooste, Tartu). Objavila je tri zbirke putopisne poezije - Život u ruksaku (AGM, 2012.), Quinta Pitanga (V.B.Z., 2013.) i Nedovršeno stvaranje (vlastita naklada, 2015.) te prozno-poetski putopis Vrijeme badema o hodočašću Camino de Santiago, 880 km dugom putu koji je prehodala 2010. godine. Urednica je brojnih domaćih putopisnih izdanja kao što su knjige Davora Rostuhara, Tomislava Perka, Hrvoja Jurića i ostalih.

proza

Iva Hlavač: Humoreske o ženama koje se ne smiju

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" - UŽI IZBOR 2019

Iva Hlavač (1986., Osijek) diplomirala je na pravnom fakultetu u Osijeku. Objavila je dvije zbirke kratkih priča; „I obični ljudi imaju snove“ (2009.) izašla je u sklopu natječaja Matice hrvatske Osijek za osvojeno prvo mjesto, a „Svi smo dobro“ u izdanju Profila (biblioteka Periskop) 2016. godine te je, između ostaloga, dobila stimulaciju Ministarstva kultur za najbolje ostvarenje na području književnog stvaralaštva u 2016. Živi u Valpovu.

Stranice autora

Književna Republika Relations PRAVOnaPROFESIJU LitLink mk zg