proza

Galina Tkachuk: Dvije priče

KIKINDA SHORT - festival kratke priče

KIKINDA SHORT je festival kratke priče koji se održava na samom sjeveru Srbije, u gradu Kikindi, gradu svega nekoliko kilometara udaljenom od Mađarske i Rumunjske.
Deveti Festival kratke priče Kikinda Short održan je od 2. do 5. srpnja 2014. godine u pet gradova (Kikinda, Segedin, Temišvar, Zrenjanin, Beograd) i tri države.



 

Buba u ćilibaru

To je bio Kocjubinski park. U parku je bilo prezime Kocjubinski.
To je bila moja prva narudžbina, odmah posle škole.
Žuborile su fontane sa vodom koja nije bila za piće, lutali su sivoplavi golubovi i crveno visoko cveće. Golubovi su kljucali mrvice kolača.
I ja sam sedela, uznemirena, dogovorila sam da se nađemo ovde.
Sećam se da sam obukla crvenu bluzu od veštačke svile, a vrhovi mojih novih cipelav eć su bili izguljeni.
Vrhom jedne cipele neprimetno sam gurkala malo kolača u pravcu golubova.
Čuda su nekako neočekivano oslikana na nebu jer da su naručioci znali kakva sam, ništa od ovoga se ne bi desilo.
Ali brzo su me našli i pokupili, i odveli na odredište.

***
To je bila ogromna prostorija, prosto pučna. Govorim tako jer sam tamo stajala i stajala.
Da, radili smo stojećki, prelazili smo na drugo mesto tek kad bi sunce počinjalo da nam sija pravo u oči.
Zraci su se odbijali od tanjira, čaša, naših nožića kojima smo seckali veoma sitno.
To je bila takva bajka, takva vladavina popustljivosti, kakva mi se pre ovoga dogodila još u proleće drugog razreda kada uopšte nismo radili ništa komplikovano i čak smo ostavljali svoje torbe u školi.
To je bilo kao u desetom razredu, u aprilu: propustiti prvi čas, sedeti u parku i piti nešto ukusno.

***
Pomislila sam: hajde da probam. I jela sam neke namirnice, izdašno poređane po stolovima, svaki put kada bi mi se ukazala prilika. Drugi su to videli i ćutali.
I onda mi je postalo jasno da će uvek videti, ali će ćutati.
I pomislila sam: „Neka sva usta i ostanu zatvorena za mene”.
Seckala sam veoma sitno, kao da je trebalo da sama poslužim nekoga time.

***
I tek kad su se delile pare, postavili su mi sledeće pitanje:
„Zašto se ne spremaš za prijemni? Rešila si da pauziraš godinu dana?”
„Ne”, kažem ja, „meni studije nisu potrebne.”
„Zašto?”
„Ja sam, ionako, sve shvatila.”
To je bila šala.

***
Ukućani su mi se smejali:
„Nemaš valjda nameru da sve vreme seckaš namirnice u crvenoj bluzi u velikoj dvorani s prozorima?
„Odakle vam to?”, kažem ja, „ponekad — u zelenoj bluzi, u žutoj, u beloj na cvetiće. I svečana varijanta — u ručno tkanoj košulji s vezom, na belom konju i na vrancu, sa ogrlicama oko vrata i minđušama u ušima. I kupiću sebi nekoliko kompleta noževa. I još jedan, posebni, u čijoj je providnoj dršci skrivena ruža. A kad iseckam dovoljan broj namirnica — zaslužiću nož sa drškom od ćilibara u kome je ostala zarobljena buba.”
A onda su mi rekli otprilike ovako: „Kad zaslužiš dršku s bubom – onda će biti i sve drugo.”


Hinduista

Novost koju smo čuli od nepoznate žene bila je sledeća:
„Nema ga. I nikad ga više neće biti.”
Junak novosti bio je, sada već veoma dalek, rođak te žene, nepoznat dečaku.
Dečak je tim povodom dobio u ruku čokoladnu bombonu. Spustio je pored sebe na klupu.
To je, naravno, bila bombona s pomena.
Zatim je dečak odvio bombonu, pojeo je, a nazad u celofan zavio kamenčiće i opet spustio na klupu. Sviđalo mu se da tako stoji.
Još nije bila noć, a više nije bio dan, klupa je bila dugačka, tamnocrvena.
Pričam o svom bratu. To se desilo dok smo još bili veoma mali.
A dogodilo se ovako: mračno zelenilo, sunce zalazi, klupa je, moglo bi se reći, već u mraku. A na njoj stoji, kobajagi, bombona. Posmatram ovaj prizor iz kuhinje jer su vrata otvorena. I izlazim, znači, u mrak.
A one žene više nema. U naše dvorište već je ušao hinduista u drečavo žutoj odori.
Mama ga sluša i povremeno klima, hinduista govori o mleku.
Moj brat se namrštio, a to znači da sluša veoma pažljivo.
A govori hinduista.
Izlazim kod njihi uzimam onu „bombonu”, iako znam da su unutra samo kamenčići.
I hinduista počinje da govorio bomboni.
On moli mamu da nam više ne daje čokoladu jer,

o nama

Nagradu Sedmica i Kritična masa za mlade pisce dobila je Marina Gudelj

Pobjednica ovogodišnje Nagrade Sedmica i Kritična masa za mlade autore je Marina Gudelj (1988.) iz Splita.
Marina Gudelj nagrađena je za priču "Lee".
U užem izboru Nagrade za 2017. bili su: Alen Brlek, Katja Grcić, Marko Gregur, Marina Gudelj, Mira Petrović, Iva Sopka i Ana Rajković.
Ovo je treća godina Nagrade koju sponzorira cafe-bar Sedmica (Kačićeva 7, Zagreb).

intervju

Marina Gudelj: Mi smo generacija koja je dobila ostatke neke ranije i uljuljala se u pasivnost

Predstavljamo uži izbor Nagrade Sedmica&Kritična masa

proza

Marina Gudelj: Lee

NAGRADA "SEDMICA & KRITIČNA MASA" 2017 - UŽI IZBOR

Marina Gudelj (1988., Split) diplomirala je hrvatski jezik i književnost na Sveučilištu u Zadru. Objavljivala je u Zarezu i na portalu KSET-a.

proza

Elena Ferrante: Genijalna prijateljica

Romani Elene Ferrante s razlogom su postali svjetske uspješnice i jedan od književnih fenomena ovog desetljeća, kako po odazivu publike u različitim zemljama, tako i po sudu kritike.
"Genijalna prijateljica" – prvi je dio romaneskne tetralogije o Eleni i Lili, pronicljivim i inteligentnim djevojkama iz Napulja koje žele stvoriti život u okrilju zagušujuće, nasilne kulture.
Ovdje donosimo uvodna poglavlja romana, a knjigu u cjelini - što preporučujemo - možete pročitati u izdanju "Profila".
Roman je s talijanskog prevela Ana Badurina.

proza

David Szalay: Duge rute

Pročitajte priču izvrsnog Davida Szalaya koji je bio sudionik Lit link festivala 2017 u Puli, Rijeci i Zagrebu.

David Szalay rođen je u Montrealu (1974.) u Kanadi odakle njegovi uskoro sele u Veliku Britaniju. Objavio je četiri prozne knjige, dobitnik je više književnih nagrada, a 2016. njegov je roman All That Man Is bio u užem izboru za Bookerovu nagradu. Szalay je uvršten u prestižni dekadni izbor najboljih mlađih britanskih romanopisaca časopisa Granta, kao i sličan izbor novina Telegraph. David Szalay pisac je minucioznog stila, naoko distanciranog, sa suptilnim i vrlo individualnim pomakom u tretiranju prozne događajnosti. Roman All That Man Is ono je što preporučamo za dulje upoznavanje, a za ovu priliku smo odabrali kratku priču Long Distance koju je napisao lani za radio BBC.

poezija

Ognjen Obradović: Oticanja

Ognjen Obradović (1992., Užice, Srbija) diplomirao je dramaturgiju na FDU u Beogradu, a trenutno je na poslijediplomskom studiju Teorije dramskih umjetnosti, medija i kulture na istom fakultetu. Izvedene su mu drame i radio drame: Nedelja: juče, danas, sutra (2013., BDP), Put u Lisabon (2015., Radio Beograd), Da mi je da spustim ovu suzu (2016., Radio Beograd).
Donosimo nekoliko pjesama iz zbirke poezije Oticanja (2016.), za koju je Obradović dobio nagradu Mladi Dis.

Stranice autora

Književna Republika Relations Quorum Hrvatska književna enciklopedija PRAVOnaPROFESIJU LitLink mk zg